Do nedavno je gotovo svaka Linux distribucija imala /dev direktorij prepun device fileova. Većina takvih fileova bi predstavljao hardware koji uopće ne bi bio prisutan u sustavu. U zadnje vrijeme bilo je moguće vidjeti sustave sa preko 20 000 fileova unutar /dev direktorija. Povećanjem raznolikosti hotpluggable deviceova takvoj je strukturi prijetilo urušenje pod vlastitom težinom.

Neko je vrijeme izgledalo da će devfs biti odgovor na tu problematiku, ali stvar nije dobro završila. Kao pravo rješenje ispostavio se alat nazvan udev. Udev odgovara na kernel evente vezane za dodavanje i uklanjanje hardwarea te dodaje i uklanja device fileove u /dev direktoriju. S vremenom je udev dobio dodatne mogućnosti poput pokretanja drugih programa te s vremenom postao ključan u gotovo svakoj Linux distribuciji.

Udev je konfiguriran skupinom pravila unutar /etc/udev/rules.d/ direktorija. Ta pravila definiraju kako će se deviceovi nazivati, koji će korisnik biti njihov vlasnik, kakve će biti ovlasti, koji se kernel moduli trebaju učitati, koje aplikacije pokrenuti i još mnogo toga. Udev pravila bi trebala omogućavati distributerima i sistemskim administratorima da prilagode sustav svojim potrebama i ukusima što naravno uvodi raznolikost implementacija.

Udev mainteiner Kay Sievers je nedavno izjavio da bi bilo dobro da bi bilo dobro da sve distribucije koriste ista udev pravila.

Pročitajte zašto.