Razgovor sa Bobanom Acimovicem - voditeljem linux.co.yu

Ukoliko ste posjetili linux.co.yu site, primjetili ste da je Linux relativno dosta razvijen i u Jugoslaviji iak jos uvijek ne postoji zakon o autorskim pravima primjenjivih na programe. Koliko je to sve rasireno i kako to sve skupa izgleda razgovarali smo sa voditeljem site-a. Razgovor vodio: Vlatko Kosturjak.

Mozes li se predstaviti?
Najbolji opis bi verovatno bio Internet zavisnik :o) Salu na stranu, moje interesovanje za racunare i programiranje je pocelo veoma davno. Moji prvi racunari su Comodore 64 (1984. godine), Amiga 500 (1987. godine), kasnije PC, zatim u raznim firmama AS/400 i Sun serveri. Moje programersko iskustvo je pocelo Basicom na C-64, da bi se preko Simon's Basica nastavilo na daleko ozbiljnije programske jezike poput Pacala, Module 2, a kasnije i C-a, C++-a i mnogih drugih. Rodjen sam 1969. godine u Pozarevcu gde sam zavrsio i osnovnu skolu i Gimnaziju. Skolovanje sam nastavio u Beogradu na Fakultetu Organizacionih Nauka. Ozenjen sam i imam dvoje dece. Od 1998. godine zivimo u Reykjaviku, glavnom gradu Islanda.

Sto radis?
Moj posao je kombinacija Web programiranja i UNIX sistem administracije. Ovo je u potpunom skladu sa mojim interesovanjima, tako da zaista imam srece da radim ono sto volim. Zaposlen sam u firmi www.mbl.is, koja i hostuje Linux.co.yu, besplatno naravno. Moja firma je najveca novinska kuca na Islandu, Web sajt takodje, najvise informacija, najveca posecenost i slicno. Dnevni broj poseta glavnoj strani se trenutno krece izmedju 80 i 90 hiljada. Obzirom da Island ima 270 hiljada stanovnika, ovo je impozantna cifra. Radim u Web odeljenju koje ima svega 6 radnika. Posao programiranja obuhvata uglavnom Perl programiranje i to u poslednje vreme uz koriscenje mod_perla i Masona. Veci deo Weba je uradjen u vlasnickom okruzenju koje se zove Informix Web DataBlade, ali se kompletan novi razvoj radi pomocu Open Source alata. Pritom pokusavamo da aplikacije uradimo tako da budu nezavisne od platforme i baze podataka, u onoj meri koliko je to moguce. Moja firma je napredna u pogledu prihvatanja Open Source softvera, zbog cega sam posebno srecan. Nas glavni Web server koristi Apache i mod_perl, naravno i Mason. Sledeci Web server koji cu preinstalirati sadrzace PostgreSQL bazu, Apache, PHP, mod_perl i Mason. Za sada su svi glavni serveri bazirani na Solarisu, ali koristimo i dosta Linux servera. Ocekujem da cemo u narednim godinama imati neki Linux i medju glavnim serverima, obzirom na kretanja na trzistu. Pored programiranja, administriram tri Sun Enterprize servera (2 x E4500 i 1 x E420R), jedan Sun UltraSparc pod Linuxom (jedva sam se izborio za dozvolu da probam ovo :o) i jos nekoliko 386 baziranih Linux servera, uglavnom Dell-ovih. Administracija ovih sistema obuhvata pitanja bezbednosti, instalacije i upgradea softvera, backup i slicno. Nedavno je gost u mojoj firmi bio i Alan Cox.

Kako si otisao na Island? Kako ti se tamo svidja? Koliko ti je trebalo da se priviknes na zivot tamo?
Nakon sto sam diplomirao odlucio sam da se oprobam u "belom svetu". Tome je doprinela situacija koju svi dobro poznajemo, bez obzira ziveli u Hrvatskoj ili Srbiji. Covek koji je u to vreme bio opozicija u Srbiji nije mogao puno da ocekuje. Radio sam u srednjoj skoli kao profesor programiranja, ali to nije bilo ono sto sam zeleo. Posao sam poceo da trazim preko Interneta i to u Engleskoj, Americi, Australiji, Novom Zelandu, Kanadi, svuda redom po engleskom govornom podrucju. Na kraju se ispostavilo da jedino ima sanse dobiti radnu dozvolu za Kanadu i mozda Novi Zeland uz neophodnost cekanja od godinu i vise dana. Onda dodatni problemi sa zatvorenom ambasadom u Beogradu i slicno. Onda sam slucajno pricao sa jednim dizajnerom iz Bambija, firme koja pravi Bambi keks, verovatno se secas, i on je pomenuo Island i neku emisiju na televiziji. Obzirom da se o Islandu veoma malo zna u nasim krajevima, zapitao sam se zivi li tako iko osim pingvina i Eskima. No, Web je pokazao nesto sasvim drugacije. Prvo, pingvini zive na juznom polu, a Eskimi na Grenlandu :o) Drugo, Island je veoma razvijena zemlja koja je u samom svetskom vrhu po mnogim merilima. Glavni izvor prihoda je industrija ribe, zatim proizvodnja aluminijuma, ali u poslednje vreme i softverska industrija. Naglasio bih da je F-Prot antivirus softver za Windows islandski proizvod, zatim Opera koja je islandsko-norveska, itd. Uslovi zivota su odlicni, socijalni i zdravsteni sistem besprekorni, covek ima neverovatnu cenu, narocito ako je i strucan. Pritom je odnos sefova prema radnicima zaista neverovatan, naredjivanja nema, ima samo dogovora, planiranja i slicno. Zaista nesvakidasnje, cak i za nase zemlje koje neki i danas nazivaju socijalistickim ili kakvim vec. No, Skandinavija je u stvari raj za radnike, ali ne u smisli da niko nista ne radi, vec u smislu prava, postovanja i osnovnim ljudskim normama.

Koliko su trazeni (i placeni) programeri na Islandu?
Programeri su veoma trazeni, a u prilog tome govori i cinjenica da sam pomogao nekolicini programera da dodje nakon mene. Ja sam prvi programer sa Balkana na Islandu :o) Island ima veoma visok standard po kome spada u rang zemalja poput Norveske, Danske, Svedske, Nemacke. Plate programera u ovim zemljama su znatno vise nego u nekim drugim zemljama Evrope, recimo Spaniji, Italiji ili Francuskoj. Mozda su plate u SAD za nijansu vece, ali su na Islandu zaista visoke. Pocetna plata programera je negde oko 5000 DM, a krece se do 10000 DM mesecno. Ovo je bruto plata i to bez prekovremenog rada, koji se placa 1% od bruto plate na sat, dakle 50 do 100 DM je sat prekovremenog rada. Kada se zavrsavaju projekti i kada se radi punom parom, plata moze da dostigne i 20000 DM mesecno. Poreski sistem je veoma komplikovan i dosta ode na porez, tako da se ovih 20000 pretvori u 12000. Ovo sam izracunao odokativnom metodom, ali je realnost sasvim slicna tome.

Sto radis u slobodno vrijeme?
Poslednjih meseci je bilo puno posla u firmi, obzirom da smo pustili novi server u proizvodnju, tako da je nesto slobodnog vremena ostalo samo za Linux.co.yu. Imam kontribucije u nekoliko Open Source projekata, recimo "Recent Admin" stranu u Phorum-u sam ja napravio. Ima i otvorenih projekata ciji sam koordinator, recimo projekat graficke analize konfiguracije Cisco Pix firewall-a, ali su oni u stagnaciji zbog nedostatka vremena. Primetio sam da je ljude iz nasih krajeva, dakle bivse Jugoslavije, veoma tesko privoleti da rade. Ne znam da li i ti delis takvo misljenje sto se tice hrvatske Linux zajednice. U poslednje vreme pokusavam da ugrabim i deo slobodnog vremena koji bih posvetio sebi i svojoj porodici, ali je veoma tesko zbog mnogobrojnih obaveza.

Koliko si zadovoljan rasirenoscu Linuxa na Islandu, a koliko u Jugoslaviji?
Island ima najveci rast broja Linux servera u svetu. Cini mi se da sam to video na Netcraft sajtu, ali se sada ne secam linka. Nedavno je bila Linux konferencija na kojoj su gosti bili Eric S. Raymond i Alan Cox. Nakon toga je bila IBM konferencija o Linuxu, zaista puno aktivnost. Islandski LUG ima srece da ima sponzore poput Dell-a, HP-a, IBM-a, tako da nemaju problema u radu. Obzirom na broj stanovnika, mislim da je situacija u Srbiji nesto losija. Uzroke za takvo stanje nalazim u teskoj materijalnoj situaciji, skupom i nekvalitetnom Internet pristupu, ali i u softverskom piratovanju. Najveci efekat na razvoj Linuxa u Srbiji i Crnoj Gori bi doneo Zakon o intelektualnoj svojini, koji bi sprecio piratovanje softverom. Time bi se mnoge firme odlucile na prelazak na Linux i druge Open Source proizvode. Zeljno ocekujem dan kada ce se ovo dogoditi, a onda ce ljudi imati prilike da uvide stvarne vrednosti. Kada jednom neko ukapira UNIX filozofiju, nakon toga ce na Windows gledati kao na igracku, sto zaista i jeste. Nedavno sam bio i na Sun konferenciji. Njihovi planovi su da sledeci highend server, dakle zamenik E10000 bude skalabilan do 256, 512, a mozda cak i 1024 procesora. Zatim, novi Ultra Sparc III ce omoguciti dinamicko rekonfigurisanje, sto znaci ubacivanje i izbacivanje procesora online, "na vruce". Pored toga bice moguce na jednoj maticnoj ploci imati dva 900MHz i recimo dva 1GHz procesora, a da SMP i dalje radi kako treba i ove brze procesore vise optereti. Linux ce to sigurno pratiti, obzirom na najave Alana Coxa da se planira podrska za 256 procesora i slicno. Voleo bih da vidim kako se Windows snalazi u takvim stvarima :o) Vreme Linuxa tek dolazi, sada zauzimamo trziste softvera i prognoze glase da ce u roku od 2-4 godine Linux biti najrasprostranjeniji operativni sistem na serverima. U medjuvremenu se nadam ekspanziji i na desktop trzistu, ali tu zaista nedostaje dosta softvera. Linux jos uvek nema kvalitetan office softver, zatim multimedijalni softver, igrice i slicno. Raduje me jaka podrska IBM-a, a nadam se da ce se prikljuciti i druge velike firme. U tom slucaju je vise nego sigurno da ce Linux dobiti dosta kvalitetnog desktop softvera i poceti sirenje u tom smeru. Svakako je dobro da se pojavio i Kylix. Dakle, na buducnost Linuxa i Open Source softvera gledam sa izuzetnim optimizmom.

Sto mislis o ideji skupnog prevodjenja (Srbija, Bosna, Hrvatska) linux uputa, te kasnijeg samo prilagodjavanja svakom jeziku?
Ideja je vise nego odlicna i u potpunosti sam spreman da je prihvatim. Trebalo bi da napravimo tim koji bi koordinisao ove napore. Najveci problem u vezi toga je sama organizacija, ali je sasvim moguce realizovati plan i imati zajednicki CVS server koji bi sluzio za prevodjenje i osvezavanje dokumentacije. Cak je i pitanje da li je neophodna dalja lokalizacija i da li je to vredno truda. Ovaj projekat bi mogao da obuhvati i lokalizaciju softvera na hrvatski, srpski i bosansko-hercegovski dijalekt. Time bi znacajno ubrzali razvoj Linuxa na Balkanu i podigli upotrebljivost sofvera uz bolje iskoriscenje resursa. Trebalo bi krenuti sa ovom idejom i formiranjem koordinacionog tima.

Sto radis u slobodno vrijeme a nije vezano uz racunala?
Malo toga :o) Idem na bazen recimo. Bazeni na Islandu su divni, na otvorenom prostoru, sa toplom vodom, masazom, saunama. Relaksacija u toploj vodi zaista prija, narocito kada pada sneg :o)

Imas li kakvu poruku za citatelje linux.hr-a?
Na nasim prostorima su se dogodile sulude stvari. U nasim mladim ljudima ima puno energije i znanja i ove resurse treba kanalisati u kreativnom smeru, a ne u destruktivnom kao u pojedinim trenucima. Zaista se nadam pocetku saradnje sa HULK-om u pogledu prevodjenja dokumentacije i softvera i taj projekat se mora poceti veoma brzo. Linux.hr je jedan od najboljih sajtova na prostorima bivse Jugoslavije i veoma cesto i rado ga posecujem. Zelim da posetiocima Linux.hr cestitam Uskrs. Ove godine katolicki i pravoslavni Uskrs padaju u isti dan, tako da je ovo mozda znak da bi trebalo da pocnemo sa zajednickim radom na lokalizaciji GNU softvera i ostalim aktivnostima. Zelim vam puno srece i uspeha u radu.